1. JANUAR: Svetski dan porodice / mira

Prvog januara 2012. godine u bioskopu Arena gledala sam film Ponoć u Parizu.

01-01
1. JANUAR, akril, kreda i kolaž na natronu, 24 x 30 cm

 

SADRŽAJ

O sebi bih mogla ukratko i ovako da kažem: često putujem, autobusima, vozovima, avionima, mini busevima, ne plaćam mito carinicima, u neprijatnim situacijama se nekako snađem, mane im pretvaram u vrline, jer sam kreativna, slikam, volim da pišem, radim u državnoj firmi, živim u Novom Sadu, volim da čitam i razmišljam o univerzumu, imala sam momka dok sam pisala ovu knjigu, dosadni su mi sastanci na poslu, dostojanstveni sam neopravdani patriota, putovala sam u Norvešku, Poljsku, Rumuniju, Austriju, Hrvatsku, Crnu Goru, Nemačku i još mnoge druge zemlje, imam drugarice Zuki, Natašu, Mariju, Ljilju i Sisel i još neke, sestru Dubravku, sestriće, mamu Veru koja voli puno da priča i tatu Anđelka koji ne voli, volim avione, sujeverna sam, nežnog zdravlja, romantična, volim nakit, da maštam, znam engleski i pomalo nemački, često učestvujem u slikarskim kolonijama, kreativna sam, ne pušim, sanjam spektakularne snove, volim letnje pljuskove, volim da plivam, volim lepe stvari, astronomiju, avanture, lakše se posvađam nego što opraštam, ne znam da pevam, ne razumem se u muziku, ne volim narodnjake, ni buku, imam bučne komšije, bavim se i dizajnom, keramikom i video radovima, jer sam kreativna, ne volim da radim pod pritiskom, jer sam kreativna, nedeljom ručam kod roditelja, čitam kad jedem, bojim se ludaka, ne volim šiljate cipele, i štapiće za uši, gadim se kostiju, idem na sajam knjiga, verujem u reinkarnaciju, volim krimiće, da se pravim fina, da me vide, volim crno vino, zeleni čaj i da spavam duže ujutro, budi me mobilni – i kreativna sam; ali tako se nikada nikome zapravo nisam predstavila. Možda zato što uživo više volim da ćutim kao zalivena, možda zato što se ljudi jedni drugima tako ni ne predstavljaju, jer nije pristojno toliko pričati samo o sebi, a možda i zato što znam da su i drugi, kao i ja fokusirani uvek samo na svoj doživljaj sveta, nesvesni prevelike količine informacija u svojoj okolini. Uživo bi vam za ova saznanja o meni trebalo bar godinu dana svesnog druženja, zainteresovanosti i potpitanja. A ni tada to ne bi bio baš najtačniji opis mene, moj konačan odgovor. Takva sam ove godine, neke druge bih već mogla biti drugačija. Ali, ne bih da vam dosađujem dalje, godina je tek počela, a moji obični dani čekaju da se nižu, bez markera, zastavica, spektakla, radnje i prelomnih događaja. Jer, dani su takvi najčešće.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s